Kako se prevoze opasne materije

Iako naizgled transport opasnih materija deluje kao sasvim običan prevoz određene robe, ceo postupak je mnogo komplikovaniji.
Opasne materije su sve one koje tokom transporta mogu ugroziti život i zdravlje ljudi, a štetne su i po životnu sredinu. Opasne materije i predmeti mogu biti gotov proizvod, poluproizvod ili nus proizvod, a češće su u pitanju sirovine ili otpad. Prevoz opasnih materija regulisan je međunarodnim ADR ugovorom (Agreement on Dangerous Goods by Road) koji propisuje stroga pravila za njihov transport. Zanimljivo je da se propisi ovog ugovora menjaju na dve godine, kako bi se uspostavio kontinuirani oprez i kako ne bi došlo do zastarevanja. Poslednji ADR ugovor formiran je 1. januara 2013. godine.

Opreznost na prvom mestu!

Vozila koja vrše prevoz opasnih materija moraju da budu posebno konstruisana, opremljena i vidno obeležena, u skladu sa propisanim standardom. Stručnost osoblja je na prvom mestu, pa je za ovaj poziv potrebno stručno osposobljavanje nakon kojeg se dobija dozvola na pet godina. Nakon tog perioda, vrši se ponovna provera znanja radi produžavanja dozvole na isti period.
Prema štetnosti, opasne materije se dele na klase. Sve opasne materije poseduju u svoj UN broj po kom se tačno zna koja roba je u pitanju i pod kojim pravilima može biti transportovana.

• Klasa 1: Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvođenje eksplozija i pirotehničkih efekata.
• Klasa 2: Gasovi pod pritiskom ili tečnom stanju
• Klasa 3: Zapaljive tečnosti
• Klasa 4: Zapaljive čvrste materije
• Klasa 5: Oksidirajuće supstance
• Klasa 6: Otrovne (toksične) i infektivne supstance
• Klasa 7: Radioaktivne supstance
• Klasa 8: Korozivne supstance
• Klasa 9: Mešovite opasne supstance